fbpx

Zanimljivosti o automobilima

Šest mitova o automobilima koji vas puno koštaju

Većina nas gleda na automobile kao nešto između sastavnog dela svakodnevnog života i samoubilačke zveri koja svako malo može eksplodirati.

blank
Foto: cleantechnica.com

To je zato što svi znamo da je samo pitanje vremena dok se nešto gadno ne pokvari, a onda nam se loše piše. Posledica toga su brojna pravila o održavanju ljubimaca na četiri točka koja se prenose sa kolena na koleno, vredna mudrost predaka pomoću koje možemo držati automehaničara što dalje od našeg novčanika.

Jedini je problem u tome što je dobar deo tih saveta u najboljem slučaju zastario, a u najgorem samo stvara dodatnu štetu.

Promenite ulje svakih 5.000 kilometara

Mit – Kako bi što više produžili život vašeg motora trebali bi promeniti ulje i filter svakih 5.000 kilometara. A zatim bi možda trebali izmoliti i molitvu bogovima kvarova kako bi ih udobrovoljili da poštede naš auto.

Istina – Uverenje kako se ulje mora menjati svakih 5.000 kilometara toliko je rašireno da čak ima i svoju Wikpedia stranicu – kako bi ga se raskrinkalo! Ova zabluda ima svoje korene još u sedamdesetima, kada je tehnologija ulja još bila u povojima i motor nije radio u urednoj i kontrolisanoj okolini kao sada. Ali tokom decenija tehnologija je toliko napredovala da je i životni vek ulja u vašem automobilu sada daleko duži od tih 5.000 kilometara.

Zašto se onda još uvek držimo toga. Zato što očito niko ništa nije rekao proizvođačima ulja. Te jadne, naivne firme, u svom neznanju još uvek ‘preporučuju’ menjanje ulja svakih 5.000 kilometara, uprkos činjenici da se već godinama prodaju sintetička ulja koja bez problema traju i do 25.000 kilometara.

Jasno, menjanje svakih 5.000 kilometara neće naškoditi autu, kao niti menjanje svakih 2.000, ili svakih 1.000 kilometara. A možete jednostavno crevom pričvrstiti cisternu iz koje će celo vreme u vaš auto curiti sveže ulje.

Koliko bi onda često trebali menjati ulje? Onoliko koliko proizvođač motora vašeg auta kaže. Za većinu automobila proizvedenih u zadnjih desetak godina to je oko 12.000 kilometara, ali može biti i sve do 30.000.

A neki ljudi prodaju auto pre nego što i dođu do te brojke.

Zagrejtee motor pre nego što krenete

Mit – Kada god upalite motor, posebno kada je napolju hladno, morate ga pustiti da se zagreje do svoje normalne temperature, inače će eksplodirati. Ili tako nešto.

Istina – Dokle god ne pritiskate pedalu za gas celo vreme do kraja, možete krenuti čim okrenete ključ. Mit ima razumljivo poreklo: raznim delovima motora i ulju treba nešto vremena dok se ne ugreju pre nego što počnu raditi punim kapacitetom. Ali, ako držite motor u ‘leru’ trebaće mu puno više vremena da se zagreje, tako da će na kraju biti puno više habanja zbog hladnog starta na taj način nego da odmah lagano krenete.

Razmislite malo, ako vam motor radi, i tako stvara energiju, pa zašto se ona ne bi koristila za pokretanje vozila. Uz to, postoje i drugi delovi automobila kojima treba zagrevanje, poput transmisije i ležajeva točkova, a njima se ne pomaže dok auto miruje.

Samo izbegavajte troznamenkaste brzine i nagla ubrzanja prvih nekoliko kilometara i možete odmah krenuti, bez obzira kolika je zima napolju.

Jasno, ovo se odnosi na novije aute, sa ubrizgavanjem goriva. Ako imate neki od starijih modela, onda ćete ipak morati provesti malo više vremena na parking.

Aditivi za gorivo su dobri za vaš motor

Mit – Benzin je ionako samo nakupina mrtvih dinosaura. Prepun je prljavštine, taloga i komadića kostiju. Aditivi pomažu u sprečavanju nakupljanja prljavštine koja bi mogla začepiti dovod goriva. Neki navodno mogu i smanjiti potrošnju goriva ili sprečiti smrzavanje dovoda.

Istina – Benzin stvarno sadrži smeće koje se taloži u motoru. Zbog toga svaki proizvođač i mora dodati deterdžente koji sprečavaju nakupljanje taloga. Naknadno koriščenje aditiva je poput trljanja dva sapuna zajedno, ne čistite ništa više ali zato delujete glupo dok to radite.

Antifriz aditivi za benzin isto su većinom beskorisni, jer je većina benzina dobra do temperatura od -40°C, a ako se vozite po vremenu hladnijem od toga, vreme je da se preselite.

Redovno podešavajte motor

Mit – Podešavanje motora pomaže da vam auto radi sa najboljim performansama i vaš mehaničar bi to trebao redovno raditi kako bi produžio rok trajanja vašeg motora. Ako ne idete na podešavanje svakih šest meseci, vozilo će vam se urušiti i implodirati.

Istina – Većina ‘podešavanja motora’ samo je skup naziv za zamenu svećica i vazdušnog filtera. Stvar je u tome da su stari automobili imali mnogo različitih komponenti koje su morali pažljivo balansirati kako bi auto radio pravilno.

Ali danas sve to kontroliše računar i ne može se tek tako promeniti bez nabavke novog čipa.

Iako je verojatno mudro odvesti auto mehaničaru nakon svakih 80.000 kilometara kako bi vam proverio svećice i razne tečnosti u autu, računar se bez problema nosi sa redovnim podešavanjima, ionako sve proverava hiljade puta u sekundi, i automatski vrši podešavanja.

Pripremite auto za zimu

Mit – Zbog brutalnih zimskih uvslova kojima je izložen vaš auto, mnogi mehaničari preporučuju posebnu pripremu kako bi izmenili sve tečnosti sa onima otpornim na hladnoću.

Istina – Osim stavljanja zimskih guma i prilagođavanja pritiska u istima, vaš  auto je potpuno spreman za zimu. Ovaj mit još je jedan ostatak iz prošlih vremena kada su postojala posebna ulja za leto i posebna za zimu.

To je zbog toga što ulje postaje gušće na niskoj temperature, a ređe na visokoj. Zbog toga bi letno ulje bilo previskozno za zimske uslove, dok bi zimsko bilo preretko kad otopli.

Danas ulja jednako funkcionišu i leti i zimi, jer je neki inžinjer shvatio da se izmene godišnjih doba ionako događaju svake godine. Zbog toga su moderna ulja prilagođena svim temperaturama. A u vezi tečnosti za hlađenje motora, osim ako ne živite negde daleko na severu, čak su i letne tečnosti prilagođene za temperature do -36.7°C.

Visokooktansko gorivo je bolje za vaš motor

Mit – Korišćenje premijskog, visokooktanskog goriva daje vam više snage i ujedno smanjuje potrošnju, a i motor vam bolje radi. Samo razmislite o tome, kao i u slučaju plate ili seksualnih partnera – veći brojevi su uvek bolji.

Istina – Sa izuzetkom malog postotka automobila koji zahtevaju visokooktansko gorivo, korišćenje tako nečega neće nimalo pomoći vašem autu. Motori sa visokim stepenom kompresije, poput onih u sportskim automobilima zahtevaju visokooktanski benzin, kako ne bi prerano eksplodirao u motoru.

Većina automobila koristi motore sa nižim stepenom kompresije, tako da prerane detonacije nisu problem. Korišćenje visokooktanskog benzina neće vam dati više snage, niti će smanjiti potrošnju, niti će motor raditi bolje. Količina oktana samo pokazuje koliko je gorivo otporno na prerane eksplozije i nama nikakve veze sa količinom energije.

U stvari, sa obzirom da mnogi prodavači goriva sada dodaju 10 posto etanola u svoj benzin (čisti etanol ima oktanski rejting od 113, ali ustvari ima 34% manje energije od benzina), ukupna količina oktana često je i malo viša od službene oznake – npr 87-oktanski benzin bliže je 90 oktana nakon što mu je dodano 10% etanola.

Izvor: Nezavisne.com

Mislite da dobro poznajete automobile? Proveri to u našem kvizu- Izaberi omiljenu marku automobila i proveri koliko ih zaista dobro poznaješ. Klikni OVDE.