Zanimljivosti o automobilima

San svakog vozača – večiti zeleni talas

Vozači čiji su automobili povezani sa semaforima mogu dobiti preporuku koliko brzo da voze, kako bi na semaforu naišli na zeleno. To je tek jedna od stvari o kojima se razgovara na Sajmu u Hamburgu.

Foto: dw.com

Hamburg je do kraja sedmice (15. oktobar) zborno mesto deset hiljada stručnjaka iz više od stotinu zemalja. Tu se naime održava Svetski kongres o inteligentnim transportnim sistemima. U sajamskim halama i renoviranom Kongresnom centru to je prvi veliki poslovni događaj nakon prisilne pauze zbog pandemije.

Inteligentni transportni sistemi (ITS) zvuče kao nezgrapna sintagma skovana da je običan svet ne zapamti, ali iza toga se kriju uzbudljive ideje koje bi mogle iz korena da promene saobraćaj i svakodnevicu svakog čoveka.

Recimo efikasan javni prevoz zasnovan na digitalizaciji, automobili koji voze bez vozača, drukčije i bolje mreže pešačkih i biciklističkih staza, softveri koji upravljaju transportom robe u hamburškoj luci, a sve to tako da štedi životnu sredinu.

Nešto između taksija i autobusa

Pripreme za sajam u Hamburgu traju punih pet godina tokom kojih su sprovođeni pilot-projekti u pomenutim oblastima.

Tako se u lučkoj metropoli na severu Nemačke može videti sistem električnih taksi-kombija Moia (naslovna slika), koji je razvio Folksvagen. Potencijalni putnik ima aplikaciju, unese odakle dokle ide, kombi (u kojem su već drugi gosti na sličnoj ruti) ga kupi na određenom mestu koje određuje algoritam, i ostavlja takođe negde usput. Dakle, nešto između taksija i javnog prevoza, a toliko i košta vožnja.

Onda HEAT, maleni električni autobus čudnovatog izgleda kojem ne treba vozač. Testiran je kao šatl-prevoz u hamburškoj luci, ali još nije počeo sa radom. Tu je i Hyperloop, transport u kapsulama kroz vakuumske cevi ogromnim brzinama.

„Nijedan grad u Nemačkoj ne ulaže toliko u brzu železničku mrežu kao mi“, kaže Peter Čenčer, gradonačelnik Hamburga. On kaže da je to najefikasnije saobraćajno sredstvo u metropoli poput Hamburga.

Na Svetskom kongresu o ITS biće dakle prikazana budućnost mobilnosti u velikim gradovima. Važno je i smanjenje emisije štetnih gasova.

Nikad više crveno

To se u nekim gradovima već dešava tako što se umrežavaju semafori i sotver u vozilima – vozači automobili, ali i biciklisti mogu uvek a uhvate „zeleni talas“ ako prilagode brzinu. Kočenje, a onda ponovni polazak kada se izbacuje najviše štetnih gasova tako bi mogli da postanu prošlost, da ne govorimo o živcima koji se uštede.

„S tim znanjem vozač na putu od pedeset kilometara u gradskim uslovima uštedi oko 15 odsto goriva ređim kočenjem i ubrzavanjem. Brže se stiže do cilja, a takvo usmeravanje saobraćaja znatno smanjuje i stres kod vozača“, kaže Mihael Ganzer, saobraćajni stručnjak firme Kapsch TrafficCom, specijalizovane za naplatu putarine.

Jedan od prvih projekata umrežavanja semafora i vozila delo je Audija, zajedno sa partnerom Traffic Technology. Njihove sistem, nazvan Traffic Light Info, već radi na oko 35.000 raskrsnica u Sjedinjenim Državama. U Evropi se koristi u Salcburgu, a uskoro kreće u Španiji i skandinavskim zemljama.

Bitno smanjenje emisije ugljen-dioksida

Ganzer precizira da bi se tako izbegla barem polovina svih gradskih gužvi na ulicama. Takođe, štednja goriva i samim tim i životne sredine ima veliku ulogu. Jer, skoro četvrtina svih izduvnih gasova na svetu dolazi iz saobraćaja, a od toga pak 70 odsto od drumskog.

Profesor Martin Felendorf, koji vodi Institut za drumski saobraćaj u Gracu, kaže da bi digitalno upravljanje saobraćajem već kroz šest godina moglo da godišnje štedi 42 miliona tona CO2. „To je više nego kod svih solarnih panela kojima se prošle godine u Nemačkoj ukupno uštedelo oko 35 miliona tona.“

„Ogromno je ono što mi kao branša možemo da uradimo, ali je politici i privredi jedva poznato“, žali se na kraju Ganzer. On tvrdi da su firme poput njegove spremne da prisno sarađuju, umesto da ljubomorno čuvaju patente. „Mi bismo otvorili svoje softverske sisteme jedni drugima“, zaključuje on.

Izvor: Deutsche Welle