fbpx

Zanimljivosti o automobilima

Preticanje – najopasniji deo vožnje!?

Da li ste znali da se najveći procenat saobraćajnih nezgoda, sa i bez smrtnog ishoda, desi upravo tokom preticanja? Kako se u ovim situacijama kao glavni uzrok navodi pogrešna procena vozača, jednu temu smo rešili da posvetimo baš ovome.

blank
Foto: ticketsnipers.com

Na osnovu gore pomenute činjenice možemo zaključiti da je preticanje najopasnija radnja u vožnji, stoga ćemo našim čitaocima da ukažemo na to kako ovu radnju, kada je to potrebno, uraditi na najbezbedniji način i kako izbeći glavne opasnosti preticanja, pišu Halooglasi.

Tehnika preticanja

Kako bi preticanje bilo efikasno potrebno je ispoštovati tri komponente:

1. Velika snaga

Veliku snagu vozilo ispoljava/manifestuje u višim obrtajima ili bolje rečeno u nižim brzinama, stoga pre nego što krenete u preticanje obezbedite vašem vozilu dosta snage, odnosno prebacite auto u drugu ili treću brzinu. Naravno, što je vozilo jače i ima više konja, tu snagu će obezbediti brže i lakše. Suprotan efekat imaćete ako vozite u nižim obrtajima – vozilo će biti tromo, a ubrzanje tokom preticanja slabo, što će rezultirati da dobar deo vremena preticanja provedete u suprotnoj traci, što nas opet dovodi do druge komponente.

2. Zalet

Vaša traka predstavlja sigurnu zonu, odnosno deo puta u kome ste bezbedni. Sa druge strane, za suprotnu traku važi suprotno, stoga je potrebno da se na ovom delu puta što kraće zadržite. Zalet u vašoj traci vam upravo to i omogućava. Zapamtite, pre nego što krenete u preticanje određenog vozila iskoristite svoju traku za dobijanje dobrog zaleta.

3. Spremnost

Poslednja u nizu, ali ništa manje bitna – naprotiv, možda i najbitnija komponenta preticanja jeste spremnost. Ovde sve zavisi od vaše procene. Pre nego što odlučite da je vreme za preticanje, budite sigurni da imate dobru snagu i zalet. Ovde važi pravilo – ako se ne osećate sigurno, nemojte kretati u preticanje. Znajte da je to uvek najbolja odluka koju možete doneti.

Opasnosti preticanja

Loša procena – predstavlja najčešću grešku prilikom preticanja. U pitanju je ne samo procena brzine kretanja vašeg automobila i prohodnosti puta, već uzimanje u obzir svih faktora oko vas, kao što su stanje samog puta, prilazni putevi, stanje vašeg automobila, ponašanje vozača ispred i iza vas.

Vozilo koje pretičete – vrlo je bitno da se vozilo koje pretičete kreće istom brzinom, odnosno da ne ubrzava, jer ćete u tom slučaju biti u velikoj opasnosti;

Vremenski uslovi – imajte u vidu da je preticanje po kiši, snegu i poledici izuzetno opasno i može lako da dovede do gubitka kontrole nad vozilom. Razlog tome je vrlo očigledan – ako je dozvoljena brzina na datom delu putu 60km/h, vi ćete vrlo često morati da prekoračite tu brzinu da biste izveli bezbedno preticanje što, usled vremenskih okolnosti, može lako dovesti do destabilizacije vozila. Takođe, znajte da vam prilikom preticanja u snežnim uslovima treba najviše prostora za manevrisanje, pa u ovim uslovima pretičite samo u nužnim situacijama;

Grupno preticanje – ako neko vozilo krene sa preticanjem nemojte ga odmah slediti. Vrlo često, nećete imati dobar pogled kroz to vozilo na suprotnu traku, pa i procena može biti loša;

Konfiguracija terena – kada krećete u preticanje znajte da krivina ulevo ili udesno ispred vas nije isto. Kada je u pitanju krivina udesno, u pitanju je znatno lakši proces jer imate samo jedan manevar, odnosno vraćanje u desnu traku. Kada naiđete na krivinu ulevo imaćete jedan manevar više, odnosno vraćanje u svoju (desnu) traku plus prilagođavanje krivini puta ulevo, čime može doći do destabilizovanja vozila, naročito u lošim vremenskim uslovima. Ipak iako je preticanje udesno iz ugla fizike lakše, nije iz ugla preglednosti, stoga nemojte vršiti ovakvo preticanje, naročito ako je ispred vas dugačko teretno vozilo.

Da li je kretanje u preticanje bespovratna odluka?

Ne mora da bude tako. Naime, prilikom preticanja postoje dve faze:

I faza je faza kada krećete u preticanje ili kada ste na pola preticanja pa je odustajanje od istog moguće jednostavnim kočenjem i vraćanjem u svoju traku.

II faza je faza kada povratak više nije moguć i ona se u pogrešnoj proceni završava čeonim sudarom, koji vrlo često dovodi do najgoreg ishoda.

Ako vam I faza traje predugo, nemate dovoljno mesta/vremena ili se stanje na putu promenilo, vratite se nazad u svoju traku. Ako iz nekog pomenutog razloga preticanje nije bezbedno odustajanje od istog je najbolja odluka, jer će zasigurno sačuvati život i vama i drugim učesnicima saobraćaja.

Nadamo se da vam je ovaj tekst bio koristan, ali i da ćete ubuduće preticanju pristupati opreznije i pridržavati se navedenih pravila.

Izvor: Halo oglasi