fbpx

Zanimljivosti o automobilima

Petocilindrični motori- Ovih PET motora preporučujemo svima

U današnje vreme petocilindrični motori polako postaju stvar prošlosti, a Audi ih se poslednji držao. Kao što istorija pokazuje, to su često dobri, profinjeni i izdržljivi motori. Ovde je kratak pregled onih koje je prilično lako pronaći u polovnim automobilima. Odabrali smo 5 najzanimljivijih.

blank
Foto: autocar.co.uk

Takvi motori se više ne izrađuju

Pet-cilindarski motori danas, sa gledišta proizvođača, imaju gotovo iste nedostatke. Njihov preveliki kapacitet (obično oko 2,5 litre) dovodi do veće potrošnje goriva i nije u skladu sa trenutnim standardima emisija izduvnih gasova. Duži su od četverocilindričnih, pa neće stati u svaki automobil. Njihova proizvodnja je relativno skupa i izgleda da ih više nema smisla razvijati.

Poslednja firma koja je koristila motor sa pet cilindara je Audi, iako se to odnosi samo na sportske verzije. Audi Quattro je kao prvi imao takav motor, međutim sudbina ovih motora će uskoro biti zapečaćena.

Sve ovo izgleda malo drugačije sa gledišta starijih korisnika automobila. U pravilu su to izdržljivi snažni motori koje odlikuje dobar zvuk i relativno niski troškovi popravke u odnosu na V6, opremljen sa dve glave i često dva turbopunjača. Na tržištu polovnjaka je još uvek puno automobila sa petocilindričnim motorima. Neke je dobro potražiti i izabrati ih ako tražite takav model, a druge je najbolje izbegavati u širokom luku.

Predstavljamo 5 najpopularnijih i po našem mišljenju najzanimljivijih

Ako je Volvo, onda je R5 najbolji

Jedan od najčešćih automobila sa petocilindričnim motorima na putevima je Volvo. Zanimljivo je da svi korisnici nisu ni svesni toga. U međuvremenu, većina motora u popularnim modelima prve generacije S60 i S80, druge V70 ili prvog XC90 su petocilindrični, bez obzira na pogonski sistem (turbo i bez) ili gorivo (benzin i dizel), ili čak porekla, jer nisu svi originalni Volvo motori. Oni koji su proizvedeni pre 2010 godine su izvrsni. Profinjeni i veoma izdržljivi, posebno sa kapacitetom od 2,4 litre. Legendarni dugovečni D5 dizel uspešno prelazi 400-500 hiljada kilometara bez obzira na varijantu snage (126-211 KS), iako što je snaga manja to je veća trajnost motora.

Manje popularni 2,5T benzinski motor snage od 200 do 231 KS nudi dobru dinamiku, a može se ugraditi i LPG instalacija. Ugrađivao se u vrlo uspešne verzije Fordovih automobila, uključujući Focus St, Mondeo, S-Max i Kuga. Najsnažnija verzija ovog motora takođe se našla ispod haube Focusa RS (305-350 KS), ali ovo je redak primerak.

Uz sve strožije norme izduvnih gasova, Volvo je vremenom sve više koristio četverocilindarske motore umesto R5 motora. Snaga je bila sve veća i veća, što se naravno odrazilo na legendarnu trajnost.

Ipak, mogu se preporučiti svi R5 motori zapremine veće od 2,0l i u Ford i Volvo modelima, jer su čak i u onim modelima u kojima nisu bili toliko izdržljivi i pouzdani (nakon 2010) bolji od četverocilindraša.

Izdržljivi i snažni 270 CDI dizelaši iz Mercedesa

Motor sa oznakom OM612 bio je jedan od najboljih modernih Mercedesovih dizel motora sa Common Rail ubrizgavanjem. Petocilindrični motor karakteriše veliki okretni moment (često 400 Nm) i mala potrošnja goriva, posebno u velikim automobilima – SUV-ovima i limuzinama iz segmenta E. Uz razuman kapacitet i relativno niske troškove proizvodnje, motor je udovoljavao potrebama kupaca koji su želeli kupiti veći premium automobil.

Vrlo interesantna činjenica koja sa veže za ovaj motor je zamenjivost mnogih delova sa R4 i R6 dizel motorima, koji su takoreći bili blizanci. Zbog velike popularnosti pristup delovima je jednostavan, a velik broj zamena smanjuje troškove usluge i popravke. Štaviše, reč je o motoru koji će uspešno proći klasični proces regeneracije.

Jedan od najvećih problema sa 2.7 CDI motorom je glava cilindra koja puca zbog pregrevanja. Pre kupovine proverite nivo rashladne tečnosti, a nakon kupovine obavezno proverite efikasnost rashladnog sistema. Osim ovog nedostatka, neka vas ne odvraćaju bilo koji manji i veći nedostaci, jer veoma često dolaze kao posledica velikih kilometraža.

Nažalost, ovde govorimo o prilično starom motoru, koji se instalirao u Mercedese do 2006. godine. To je nažalost često povezano sa značajnim trošenjem ili velikim kilometražama. Kada kupujete automobil sa 2.7 CDI, dobro je nakon kupovine odvojiti iznos od par hiljada maraka za uklanjanje potencijalnih kvarova.

Jedina razvojna verzija ovog motora OM647 se instalirala u noviju E-klasu (W211), licencirala na SsangYong automobilima, a do 2004 instalirala i u Jeep Grand Cherokee. Napominjemo da se Grand Cherokee paralelno nudio sa fatalnim 3,1 dizelom takođe sa pet cilindara. Ovu varijantu ne preporučujemo, osim neprijateljima.

Italijanski 2,4 JTD – idealan motor za Alfa Romeo

Kupovina starijeg modela Alfa Romeo je prilična dilema. Postoji mnogo verzija motora, neki su dobri, a drugi se prema Alfistima ne podudaraju sa karakterom italijanskih automobila. Čini se da je R5 dizelski motor sa oznakom 2.4 JTD ili JTDM idealan izbor. Daje dobre performanse, ekonomičan je, ima dobar zvuk i ne umanjuje prestiž bilo koje Alfe koja ga ima ispod haube.

Ovaj motor možda i nije previše popularan, ali je korišćen u modelima 156 i 159, ako i u većoj Alfi 166 ili Fiat Croma ili Lancia Lybra. Ako po vašem mišljenju bilo koji od ovih nabrojanih automobila još uvek vredi kupiti, još je bolje ako ga pokreće 2.4 JTD motor.

Ovaj motor ima dve verzije. Prva koja se koristila od kraja 1990-ih, ima glavu sa deset ventila i vrlo je izdržljiv, jednostavan dizajn. Nažalost, većina ovih motora već je imala značajnu kilometražu. Dinamika ostavlja blago nezadovoljstvo, jer 130-150 KS nudi manji 1.9 JTD u mlađim verzijama.

Od 2003. godine pojavila se modernizovana verzija sa glavom od dvadeset ventila. Nešto je problematičniji, ali ipak vrlo izdržljiv. Ovaj motor je imao snagu od 175-210 KS, okretni moment od 385 do čak 400 Nm i vrlo dobru dinamiku.

Motor 2.4 JTD u osnovu ima dve slabosti. Sve verzije imaju prilično nisku trajnost pogona, pa se preporučuje zamena remena čak i nakon 80 hiljada pređenih kilometara. Sa druge strane, novija varijanta ima usisni razvodnik sa poklopcima koji vole propasti. Popravka nije preskupa, a kao posledica kvara se smanjuju performanse i povećava se potrošnja goriva.

Td5, ili prokletstvo Land Rovera?

Što se tiče Td5 motora instaliranih u Defender i Discovery II, se može dugo raspravljati, ali činjenica je da se otkako ih je britanski proizvođač počeo koristiti značajno smanjila ne samo trajnost pogona, već i trajnost celih automobila.

Najkonzervativniji mehaničari i korisnici kažu kako debi motora Td5 označava granicu dobrih i loših vremena za marku. Na Land Rover forumima pronašli smo zanimljiv opis:

1999. je bilo najgore vreme za Defender, podudarajući se sa propašću celog Land Rovera. Korišćeni su motori Td5 sa jedinstvenim mlaznicama koje uzrokuju puno problema.

No, sagledajmo ovu tematiku malo šire. Kao proizvođač, Land Rover je morao napustiti zastarele, vrlo jednostavne i izdržljive motore 200 Tdi i 300 Tdi u korist nečeg modernijeg. Suočavajući se sa sve većim zahtevima za čistoćom izduvnih gasova i očekivanjima kupaca. Zato je dizajnirao sopstvenu novu generaciju 5-cilindričnog 2,5 litrenog motora, koji zapravo i nije toliko loš – samo je bio puno gori od svog prethodnika. Da nije napravljen, priča o Defenderu se mogla završiti pre dobrih 20 godina.

Najveći problem ovog motora nije, suprotno mišljenju sistem ubrizgavanja, već nešto benignije – zanemarivanje servisiranja i nedostatak profesionalnog znanja mehaničara. Kada je motor dobro održavan, redovno servisiran i pod kontrolom kvalitetnog mehaničara odličan je izvor pogona za modele Discovery II ili Defender.

Usluga popravke ovog motora nije jeftina, a prva preporuka je ne poveravati vozilo sa ovim motorima slučajnom mehaničaru.

Malo poznati, ali vrlo popularni 2.5 TDI od Volkswagena

Zanimljivo je da o ovom motoru niko posebno ne piše. Petocilindrični 2.5 TDI motor je prilično zanimljiv, a prilično zasenjen od 1.9 TDI, 3.0 TDI, 2.0 TDI i … 2.5 TDI, ali V6. Međutim, uopšte nije redak.

Nastao je krajem 1980-ih i trajao do 2009. godine. Radio je ispod starijih Audi modela (ovo je Audi dizajn), Volkswagen transportera i raznih Volvo modela pre nego što je švedski proizvođač razvio sopstveni. To su bile prve dve generacije V70, kao i 850, rani S60/S80. Ovaj motor se lako može razlikovati od švedskog oznakom 2.5 TDI ili zapreminom koja iznosi 2461 ccm.

Vraćajući se na sam motor, reč je o vrlo jednostavnoj i izdržljivoj strukturi koja se razvijala tokom godina. Njegova široka primena, od limuzina, preko dostavnih automobila do luksuznih SUV-ova, samo potvrđuje da odgovara bilo kojoj vrsti automobila. Naravno, u prvoj generaciji Volkswagen Tourega neće se podudarati sa radnom kulturom i performansama motor 3.0 TDI, ali ako ste zabrinuti zbog visokih troškova popravke, 2.5 TDI je motor koji će vam najmanje isprizniti džep.

Kako je reč o motoru Volkswagen koncerna, popravka je posljednje o čemu treba da brinete. Svi delovi su dostupni i biće u ponudi duže vreme, a obnova mlaznica ubrizgavnja jeftinija je od njihovih Common Rail pandana.

Najčešće varijante snage ovog motora u automobilima su 140 KS (Volvo) i 163 ili 174 KS (VW Touareg). Sa druge strane, u modelima Transporter / Multivan od Volkswagena postojale su verzije od 88-150 KS (T4). U generaciji T5 verzije od 131 ili 174 KS.

Izvor: automobili.ba