fbpx

Zanimljivosti o automobilima

PET zabluda o gumama u koje bi tebalo da prestanete da verujete

Sledeći saveti mogu biti korisni kada sami kupujete gume, na primer na internetu.

blank
Foto: automoblog.net

Šta radimo pri odabiru guma?

Pre svega, tražimo veličinu koja odgovara automobilu. Neki traže i jeftiniju ili alternativnu veličinu. Naša mišljenja o marki guma takođe su važna. Neki vole kineske proizvode po niskoj ceni, dok ih drugi izbegavaju misleći da ne pružaju tako dobre parametre kao vrhunski proizvodi. Nekima je važan uzorak gaznoga sloja, a drugima rezultati ispitivanja guma. Ključni faktor je, međutim, cena.

Puno je neistinitih podataka o gumama kroz ova razmatranja. U nastavku smo opisali 5 predrasuda koje su – po našem mišljenju – najčešće.

5. Premium gume…

Istina je da neke marke pripadaju premium klasi, druge srednjoj, a druge nižoj ili ekonomskoj klasi, ali to je uobičajeno. Jedini faktor koji je odgovoran za ovu podelu je cena. Sa druge strane, cena se ne mora pretvoriti u ponašanje gume na automobilu.

Međutim, vrijedi imati na umu da skuplje gume u pravilu imaju više usredotočene karakteristike, gdje su svi parametri manje-više na istoj razini. Zauzvrat, jeftinije gume često karakterišu dobri parametri u pojedinim kategorijama, ali u drugima su definitivno lošiji.

Primeri ispitivanja guma pokazuju da su razlike između tzv premium i srednje klase ne postoje. Često su u testovima predvodnici proizvodi iz srednjeg cenovnog razreda. I sve češće se na prvom mestu pojavljuju proizvođači jeftinih guma.

Primer je najnoviji test za veličinu 225/45 R17, u kojem je Nexen guma pobedila, Maxxisov proizvod, a GoodYear je postigao puno nižu ocenu.

4. Akvaplaning i odvod vode

Fenomen akvaplaninga, može se opisati pomoću formula. I ovo je jedna od najvećih zabluda na ovu temu. Sa druge strane, potiče maštu ljudi koji kupuju gume i očima svoje mašte „vide“ kako se voda pritiska ispod gaznog sloja svojim utorima obično oblikovanim u tzv. riblju kost.

Celokupna fizika akvaplaninga, može se opisati kako sledi. Jedinični pritisak (po cm²) uže gume veći je od pritiska šire gume. Sa druge strane, voda koja uđe ispod gaznoga sloja ne sme se ispuštati (za to jednostavno nema vremena), već će se “skladištiti” u svojim utorima. Zato se računa ono što se može opisati kao kapacitet gaznog sloja. Reč je o količini vode koju žljebovi mogu zadržati. Stoga nije važan oblik, već dubina i širina utora. Njihovo ukupno dodirno područje sa površinom puta zauzvrat ima veći uticaj na jedinični pritisak od ukupne širine gume. Da bismo to učinili jasnijim, šira guma sa velikim brojem utora kroz gazni sloj zapravo može imati istu dodirnu površinu kao i uža guma sa manje utora.

Stoga je predrasuda da će šira guma imati slabije performanse na mokrim površinama. Usput, ista je predrasuda preokrenuti situaciju – da će šira guma biti bolja na suvom. To će biti ili radije može biti, pod uslovom da obe imaju isti gazni sloj (odnos između utora i kontaktne površine), složene smese i druge parametre, osim same širine. Čak se i pritisak u gumama računa jer prenizak pritisak povećava osetljivost na akvaplaning.

3. Promena veličine ili nekoliko reči o širini

Moguća su mala odstupanja od odobrene veličine guma uz zadržavanje sličnog prečnika gume. Ne postoje propisi koji zabranjuju smanjenje ili povećanje širine ili profila gume, a praksa pokazuje da to niko ne proverava. Takođe bi bilo teško dokazati da profil 50 umesto 55 ili širina 205 umesto 195 utiče na sigurnost. Pa vredi li promeniti širinu?

Da, jer u nekim slučajevima možete uštedeti puno novca i ujedno poboljšati udobnost vožnje. Postoje veličine guma koje su relativno retke, pa su skupe. Još više se može uštedeti promenom na manje felge, iako to nije uvek slučaj. Međutim, mit je da će promena širine na veću povećati prijanjanje na suvim putevima i pogoršati prijanjanje na mokrim putevima. Takvo razmišljanje je kobno.

To bi moglo biti tačno samo ako se promenila širina gume, ali ne i ostali parametri. A gotovo nikad nije. Šire odobrene gume obično imaju veće indekse. Šire gume istog modela takođe mogu imati neke manje razlike u uzorku profila.

Ponuda je potpuno različita. Često je isti model dostupan u ograničenom rasponu veličina, pa je teško pronaći dve gume istog modela sa prilično velikom razlikom u veličini.

Uz to, prilikom promene širine gume na veću/manju i profila na manji /veći, morate uzeti u obzir i dodatni faktor– troškove. Ako želite koristiti, na primer, 17-inčne felge umesto 15-inčnih felgi, ne želimo nužno trošiti puno više na gume. Najčešće štedimo jednostavnom kupovinom lošijih guma. Po ceni za koju bismo kupili vrlo dobar proizvod manje širine, biramo puno lošiji proizvod, ali veće širine profila. Kao rezultat, automobil ni pod kojim uslovima neće imati bolje rezultate na širim gumama.

2. Kada kupujete, bitna je samo veličina

Veličina nije jedini parametar na koji morate obratiti pažnju. Pri odabiru guma računaju se i dva indeksa, što je još važnije. Prihvatljiva su mala odstupanja u veličini, gotovo svaki automobil ima određeni raspon odobrenih veličina. Međutim, odstupanja od indeksa brzine i opterećenja dopuštena su samo prema gore – ti parametri mogu biti veći, ali nikad manji (osim kod zimskih guma).

Nažalost, nije tajna da, osim profesionalnih distributera guma, to retko ko gleda. Ljudi koji samostalno kupuju gume često uopšte ne uzimaju u obzir ove parametre. Cena je bitna, a na nižem indeksu možete uštedeti prilično.

Indeksi brzine i nosivosti definišu minimalne tehničke zahteve koje određena guma ispunjava, a te zahteve određuje proizvođač automobila. To su, ukratko, najveća dopuštena brzina i minimalna nosivost koju guma mora imati. Kada kupujete gume u internet trgovini, vredi tražiti ne veličinu, već model automobila.

Međutim, nije slučaj da se ocene brzine i opterećenja mogu prilagoditi sopstvenim potrebama  pod pretpostavkom da, na primer, budući da vozim sporije, ne treba mi guma sa indeksom do 210 km/h. Ovi parametri na najjednostavniji način opisuju strukturu gume koja utiče na njenu krutost, ponašanje u krivinama i ponašanje kočenja.

1. Testiranja guma pokazuju koje su najbolje

Nekoliko različitih organizacija svake godine sprovodi testiranje guma kako bi bili vodič za potrošače na pitanje: koja će guma biti dobra? Očito je da se svaka guma koristi na istom automobilu i da je iste veličine.

Mnogi ljudi temelje svoja mišljenja na tim testovima, a da ne shvataju dve činjenice. Pre svega, poenta je da takvi testovi vrede samo za određenu veličinu gume i za određeni automobil na koji su gume postavljene. Ako iste gume stavite na teži ili lakši automobil, rezultati se mogu značajno promeniti.

Druga činjenica su indeksi (brzina i nosivost) koji značajno utiču na ponašanje guma. Mnogi testovi otkrivaju da su indeksi različiti za različite modele guma, što je možda posledica tržišne ponude. Šta više, postoje i testovi u kojima se ti parametri uopšte ne daju.

Dakle, mit je da testovi daju konkretan odgovor koje su gume dobre, a koje loše. Testovi su samo približna procena određenog modela guma u poređenju sa drugim modelom na određenom automobilu. Oni pokazuju vrlo generalno sliku asortimana proizvođača, iz koje se može izvesti ne nužno istinit zaključak da budući da gume jedne marke uvek prednjače u određenim testovima, isto će biti i za druge veličine.

Međutim, rezultati ispitivanja mogu nam biti dragoceni kada test obuhvata tačno parametre guma koje nameravamo kupiti i model automobila koji imamo. Inače se prema njima može postupati prilično maglovito, a najčešće zabavno. Sve u svemu, ispitivanja guma ne daju odgovor na generalno pitanje koji je model dobar. Međutim, oni pokazuju koji je model testiran u ovoj određenoj veličini i u ovom automobilu bolji od drugog sa testa.

Izvor: automobili.ba