fbpx

Zanimljivosti o automobilima

PET jednostavnih pravila za značajno povećanje trajnosti motora

Motor je najskuplja komponenta bilo kog automobila. Stoga ne treba čuditi da vozači traže odgovore kako produžiti životni vek motora. Ispada da nije teško! Velika popravka motora košta od nekoliko stotina do nekoliko hiljada eura. Zamena oštećenog motora polovnim, ali uz garanciju zakonitosti i tehničkog stanja te uz nekoliko potrebnih servisnih aktivnosti, koštće nekoliko hiljada eura. Nije ni čudo što su vozači zabrinuti zbog dugovečnosti motora svojih automobila. Imajući na umu nekoliko jednostavnih pravila može se značajno povećati trajnost pogonske jedinice.

blank
Foto: autosallon.in

1. Pre kretanja pričekajte samo 30 sekundi nakon pokretanja motora

Dugotrajno zagrejavanje motora u stanju mirovanja je besmisleno, doprinosi rasipanju goriva, stvaranju nepotrebnih izduvnih gasova i konačno produžuje vreme zagrejavanja motora koji tokom rada brzo dostigne radnu temperaturu. Sa druge strane, ne vredi kretati odmah nakon pokretanja motora, pogotovo ako vozilo nije korišćeno nekoliko dana. Pustivši da radi do pola minute u praznom hodu, ulje će se raspodeliti po unutrašnjosti pogonske jedinice, što će smanjiti stopu trošenja ključnih elemenata.

2. Nežno postupajte sa motorom pre zagrevanja na radnu temperaturu

Nemojte preopteretiti motor pre nego što ga zagrejete na radnu temperaturu, koja iznosi oko 90 Celzijevih stepeni. Pažnja! To se odnosi i na rashladnu tečnosti na ulje koje se zagreva dvostruko sporije od “vode”. Kad se igla temperature tečnosti zaustavi na pola skale, ulje je obično oko 40-50 Celzijevih stepeni. Zavisno o motoru i uslovima, dostizanje 80-90 Celzijevih stepeni stvar je od nekoliko kilometara vožnje. Postepeno zagrevanje motora važno je iz nekoliko razloga. Elementi motora izrađeni su od različitih metala, koji se zagrevaju različitim brzinama, menjajući svoje veličine, što u ekstremnim situacijama uzrokuje stvaranje nepovoljnih naprezanja. Kako se ulje zagreva, postaje fluidno, zahvaljujući čemu bolje štiti elemente koji sarađuju.

3. Ne pokušavajte pod svaku cenu održavati brzinu niskom

Nakon zagrevanja motora može se koristiti celi raspon okretaja. A u određenim slučajevima to bi trebalo učiniti. Ništa nije toliko štetno za čaure, dvodelni (plivajući) zamajac  ili ležajeve menjača kao pokušaj ubrzanja gasom do poda u visokom stepenu prenosa. Potrošnja goriva se povećava, porast brzine je mali, a opterećenja ogromna. Bolje je prebaciti u niži stepen prenosa, okretati motor na 3500 o / min i više, da biste brzo prešli u viši stepen prenosa nakon postizanja željene brzine. Važno je da periodična upotreba performansi potiče sagorevanje naslaga iz komora za izgaranje, izduvnog sistema, čađe DPF, kao i prisiljavanje rada sistema promenjive geometrije u turbopunjaču (ako vozač vozi samo pri malim okretajima, češće će se paliti lampica DPF-a).

4. Ne gasite motor odmah nakon naporne vožnje

U većini automobila isključivanje motora jednako je zaustavljanju njegovog podmazivanja i hlađenja. Vredno je zapamtiti i ne gasiti motor odmah nakon naporne vožnje. Čak i deset sekundi praznog hoda pre isključivanja mogu omogućiti barem delimično hlađenje najopterećenijih elemenata, uključujući turbopunjač, ​​koji se doslovno može zagrejati do usijanja. Kada pokazivač temperature rashladne tečnosti pokaže 90 Celzijevih stepeni, temperatura turbopunjača može biti nekoliko stotina stepeni.

5. Ne podcenjujte kvarove

Motor i njegova dodatna oprema čine jednu celinu koja sarađuje. To znači da neki kvarovi mogu stvarati druge. Kada istrošene mlaznice za gorivo počnu prosipati gorivo, dolazi do preteranog ispiranja ulja iz cilindra, što dovodi do trljanja motora, a zatim i do izgaranja ulja. Ako su dizne delimično zagušene, postoji mogućnost da će senzori registrovani “siromašnu” mešavinu pa će kompjuter dodati više goriva. Međutim, problem nastaje kad kompjuter pokušava kompenzirati ovu pojavu dodajući više goriva i u cilindre gde dizne nisu zagušene, praveći smesu koja je sada “prebogata” i koja ne proizvodi dovoljno jake detonacije. Kod delimično zagušenih dizni takođe postoji mogućnost da umesto finog spreja izađe mlaz koji se ne može zapaliti. Neravnomeran rad uništava dvodelni zamajac i menjač. Kao rezultat izgaranja ulja, u motoru se nakuplja puno taloga – u ekstremnim situacijama može dovesti do začepljenja i kvara na motoru. Curenje ulja može otopiti gumena creva. Lista srodnih grešaka zaista je dugčka. Stoga, ako utvrdimo da motor radi drugačije nego pre, treba posetiti servis.

Izvor: automobili.ba