fbpx

Zanimljivosti o automobilima

Otkrivamo top 5 prevara preprodavača polovnih automobila

Na našim prostorima i danas vrlo mali broj kupaca može priuštiti potpuno novi automobil. To je već godinama, zapravo notorna činjenica.

blank
Foto: Kurir.rs

S obzirom na veliki napredak tehnologije i menjanje trendova, cene automobila uzastopno rastu, a istovremeno potencijalnim kupcima polovni postaju sve prihvatljivija opcija. No u tom u slučaju uvek postoji rizik.

Mnogi potencijalni kupci često se nećkaju između kupovine od privatnih osoba ili preprodavača, ali češće prevladaju preprodavači, jer dobrom pričom ulivaju poverenje.

No uvek treba biti na oprezu, čast poštenima, ali postoje i „prodajni saloni“ polovnih automobila koji često raspolažu raznim trikovima kojima pridobiju kupca, a kasnije se ispostavi da je to bila prevara. Stoga vam donosimo pet najčešćih prevara na koje možete naići kod nepouzdanih preprodavača.

Predstavljanje automobila kao da nikad nije učestvovao u sudaru

Brojne kupce uvek će najviše privući onaj najsjajniji automobil bez ijedne ogrebotine, ali uvek je bitno dobro obratiti pažnju na boju. Većina automobila koja se vozi po gradu imaće barem nekoliko ogrebotina od parkinga, a upravo oni najuredniji često su naknadno lakirani. Mnogi preprodavači će za svoje automobile tvrditi da nikada nisu bili u nezgodi, iako ni sami često nisu sigurni u tu činjenicu, a čak i ako znaju, ne žele to otkriti.

Svež lak ili novi branici mogu sakrivati brojne mane, a najčešće se radi ili o zamenjenim delovima zbog nezgode ili o sakrivanju rđe. Mnogi automobili na naše tržište polovnih dolaze tako što su prethodno bili slupani i potom popravljeni.

Popravak se teško može sakriti. Kod lošijeg posla mogu se uočiti neravnine, pod posebnim, čak i običnim osvetljenjem, curenja, prskanja, prelazak boje na rubovima… Debljina laka od 147 µm ne otkriva da je karoserija naknadno obojena, no, je li to stvarno bio slučaj, pokazuje provera na rubovima karoserije…

A ako je posao dobro ‘zakamufliran’, odnosno ‘zapakovan, ostaje najvažnija provera – debljina laka. Kod većine novih automobila je od 80 do 180 µm (mikrometara, hiljaditih delova milimetra), dakle, otprilike desetinku milimetra. Za to treba koristiti merač debljine laka, koji radi na principu magnetske indukcije i dostupan je za oko 50 eura. No, proveru je najbolje prepustiti stručnoj osobi, odnosno zaposlenim u servisu za limariju i lakiranje. Važno je pregledati sve rubove. Veća debljina boje u pravilu pokazuje da je automobil bio naknadno obojen i popravljan. Naime, kod ručnog bojenja teško je postići uravnoteženost sloja boje kao u slučaju mašinskog bojenja. Veća odstupanja ukazuju na prisutnost gita ispod boje, što je posledica limarskih zahvata, odnosno ravnanja lima. Sve što je iznad 150 µm je upitno, a ako je više, 200, pogotovo 300 i više µm, sumnje nema, auto je naknadno obojen.

Skidanje kilometraže

Brojka od 200 i više hiljada kilometara trn je u oku mnogim potencijalnim kupcima od čega pri kupovini okreću glavu i počinju tražiti automobil sa manje kilometara na satu, pa nije ni čudo da se preprodavači često odlučuju na spuštanje kilometraže. Iako je to kažnjivo delo u zemljama Evropske Unije, mnogi će se ipak nositi sa tim rizikom.

Najbolji pokazatelj kilometraže je zapravo stanje automobila. Ako automobil ima istrošena sedišta ili izlizan volan i ručicu menjača, vrlo je moguće da je prešao velik broj kilometara. Daljnji pokazatelji mogu biti ako motor nemirno radi ili dimi, ako je motor opran i slično.

Međutim, ovde ima i druga strana priče – većina vlasnika automobila u državama zapadne Evrope prelazi veoma velike udaljenosti sa svojim automobilima, tako da prosečna kilometraža automobila iz npr. Nemačke u većini slučajeva daleko nadmašuje one koji se vide u Bosn, Srbiji, Hrvatskoj… Za mnoge Nemce voziti čak preko 100 kilometara na posao nije neki izazov – pogotovo jer je za korišćenje autoputeva (često bez ograničenja brzine) potrebno relativno malo vremena.

S obzirom da vozači u Nemačkoj koriste kvalitetne puteve, često bez ograničenja brzine, mogu  priuštiti troškove goriva i jednostavno vole putovati, nemoguće je očekivati ​​da automobili uvezeni od tamo imaju malu kilometražu. Prava kilometraža počinje od 30 000 kilometara godišnje, a to se odnosi na prilično male gradske automobile. U slučaju limuzina sa dizelskim motorom (i koji su stoga uglavnom namenjeni za vožnju na duže relacije) lako se može pretpostaviti 40, 50, 80 ili čak 100.000 kilometara godišnje.

Garancija na polovne automobile

Mnogi preprodavači uz sam automobil nude i određenu garanciju ili produženu garanciju na neke komponente. No postoje slučajevi kad ona nije bila ispoštovana. Često takva garancija ostane na usmenoj predaji, a neki se nakon prodaje više ne žele niti javiti.

Ako preprodavač već nudi određenu garanciju na automobil, uvek se osigurajte da je to spomenuto u ugovoru. Svakako treba obratiti pažnju i na to gde će se dalji servisi izvršavati unutar garancije, jer mnogi neovlašćeni mehaničari mogu napraviti nepotrebnu štetu.

Davanje mogućnosti za kredit

Mnogi kupci prilikom kupovine novijih polovnih automobila oslonće se na kredite, a neki od preprodavaca će to probati iskoristiti samo kako bi prodali vozilo.

Advokati u brojnim evropskim zemljama, ali i Sjedinjenim Državama svedočili su slučajevima kada banka kupcima ne želi odobriti kredit. U tom slučaju, preprodavači nude svoje finansijske savetnike koji će nabaviti kredit po drugačijim tarifama, samo kako bi kupci mogli ostvariti svoju kupovinu.

Upravo se ovde dovodi do kasnije nemogućnosti plaćanja ili raznih problema koji kupcima mogu znatno otežati situacija. Stoga se prilikom sklapanja ugovora oko drugačijeg finansiranja od klasičnog kredita uvek valja savetovati sa financijskim stručnjacima u koje imate poverenja ili barem sa vlastitim advokatom.

Redovni servisi

Većina preprodavača ima sopstvene mehaničare koji im doteravaju automobile pre prodaje. Takav posao zna biti površno odrađen kako bi sve izgledalo uredno, a kasnije se mogu stvoriti brojni troškovi popravke.

Poznato je da su se u nekim krajnjim slučajevima znali i krivotvoriti papiri iz servisa u kojima je pisalo da je sve redovno menjano, ali zapravo nije tako bilo.

Stoga je, kao što je već prethodno napomenuto, vrlo bitno odvesti automobil na pregled mehaničaru u kog imate poverenje.

On će tačno moći proveriti koliko je od navedenih stavki napravljeno na automobilu te koliki bi mogli biti troškovi daljeg održavanja.

Na koncu, kupovina polovnog automobila uvek je lutrija pa je potrebno pomno pogledati šta se nudi na oglasima, ne žuriti i jednostavno biti siguran u ono što se kupuje. U tome uvek mogu pomoći stručnije osobe, pa i ako nešto koštaju navedeni pregledi, dugoročno oni će se znatno isplatiti. Saloni polovnih automobila uvek daju malo više sigurnosti, ali uvek je pozitivno i saznati pozadinu njihovog rada, kako se kasnije ne biste opekli.

Izvor: Automobili.ba