fbpx

Zanimljivosti o automobilima

Da li znate? Za šta služi ‘omča‘ od tkanine na sigurnosnom pojasu u autu?

Iako nije definisana zakonskim standardom, kod većine automobila je „omča“ značajna karakteristika pojasa.

blank
Foto: RD, Profimedia

Baš sve što vidite u vašem automobilu ima svoju svrhu, od uočljivijih stvari do onih na koje nikad ne obraćamo pažnju. Tako, bez obzira ima li vaš automobil trkačka sedišta, luksuzne kožne fotelje, ili izdržljiva sedišta od tkanine, postoji karakteristika sigurnosnog pojasa koja je zajednička mnogim automobilima.

Jeste li ikad primetili da pojasevi putnika u vašem automobilu imaju „omču“ od tkanine blizu kopče, ali ne i vozačev (samo malo dugme ispod kopče)? Ova neobična sitnica ovde je zapravo zbog vaše sigurnosti, a ponekad i praktičnosti, piše Jutarnji.

Iako nije definisana zakonskim standardom pa se ne nalazi u baš svim automobilima (kod nekih modela svi pojasevi imaju samo malo dugme koje sprečava klizanje kopče), kod većine je „omča“ značajna karakteristika pojasa.

Reč je o takozvanoj „petlji za upravljanje energijom“ čija je funkcija da kod intenzivnog sudara odvajanjem šavova i automatskim produžavanjem za nekoliko centimetara ublaži intenzitet pritezanja tela putnika i tako dovodi do raspršavanja energije sudara i time spreči teže unutrašnje povrede.

To je najveći, ali ne i jedni razlog zašto postoji „omča“ na pojasu. Drugi je više praktične prirode, a taj je da kopča pojasa kod otkopčavanja putnika svaki put udari u središnji stub automobila, ili kad nema putnika da otpušten iritantno ne „zvecka“ na lošijim putevima u kontaktu sa središnjim bočnim stubom. Na koncu, „omča“ drži kopču na prikladnoj visini za vezanje (poput dugmeta na pojasu vozačevog sedišta).

A,to je prvi razlog i zašto „omče“ nema na vozačkom pojasu, jer se pretpostavlja da bi vozač uvek trebao biti vezan ako vozi pa nema ni „zveckanja“.

Drugi je važniji zašto je izostala: konstruktori za vozačev pojas nisu predvideli da se „produžuje“ za par centimetara kod intenzivnog sudara odvajanjem šavova i ublaži intenzitet pritezanja tela takođe iz razloga sigurnosti.

Naime, ispred vozača za razliku od svih putnika stoji upravljač, papučice i konzola kokpita sa instrumentima pa otpuštanjem pojasa može doći do udarca glavom u upravljač bez obzira na vazdušni jastuk i svaki je milimetar bitan. Dodatnih nekoliko centimetara otpuštanja vozačevog pojasa dovelo bi do većeg rizika od povreda.

Važno je razmišljati o položaju svake osobe u automobilu. Zato decu držimo na zadnjem sedištu sve dok ne budu visoki najmanje 155 cm, jer ih vazdušni jastuci suvozača mogu povrediti u slučaju nezgode.

Međutim oko ovog sigurnosnog elementa ranije su postojale kontroverze dok „stvar“ nije dostigla nivo razvoja na kome je danas.

Naime, osim što je u SAD bilo opoziva 1997. i 2002. od strane GM-a za neke modele po pitanju „omče“, u američkom institutu za sigurnost na putevima (IIHS), iz širokog raspona objavljenih izveštaja izsaobraćajnih nezgoda zaključili su kako je kod brojnih sudara došlo do težih povreda upravo zahvaljujući labavosti „petlje za upravljanje energijom“.

U izveštaju američkog Nacionalnog odbora za sigurnost u saobraćaju iz 1988. godine zaključeno je kako je u mnogim sudarima sa težim posledicama bila prisutna labavost pojasa.

Zato su najveći proizvođači (Volkswagen, Mercedes i Toyota…) labavost kompenzirali patentom uvlakača sigurnosnih pojaseva sa zatezačem koji su dizajnirani da osiguraju udobno prianjanje pojasa bez opasnosti od labavosti i sistemom koji u slučaju sudara maksimalno zateže pojas.

To je u potpunoj suprotnosti sa idejom delovanja „omče“ jer zatezači sigurnosnih pojaseva uvlače i prednaprežu pojas tokom prvih nekoliko milisekundi sudara kako bi nadoknadili olabavljenje ili izvlačenje.

Kao rezultat brojnih studija i izveštaja, neki su proizvođači uklonili sisteme sigurnosnih pojaseva sa „omčom“ za upravljanje energijom, ipak mnogi automobili danas na putevima imaju tu karakteristiku na pojasu, kao i zatezače sigurnosnog pojasa koji zapravo „rade“ jedan protiv drugog u sudaru što je i najbolje rešenje.

Izvor: Jutarnji.hr