fbpx

Zanimljivosti o automobilima

Dizel, benzin ili hibrid? Koji odabrati?

Dizeli odavno više nisu crni, letargični, čak šta više dizeli su postali toliko moderni i traženi da su se počeli prilagođavati čak i luksuznim i prestižnim brendovima. Otkako su se na tržištu pojavili automobili opremljeni filterima za čestice dizela i sistemima katalitičke redukcije SCR, dizeli su smatrani čišćom alternativom benzinskim motorima, ujedno i zbog činjenice da troše manje goriva u poređenju sa njima. U mnogim evropskim zemljama prodaja dizela je bila znatno viša nego prodaja benzinaca. No, 2015. godine mehur od dizela naglo je pukao, pišu automobili.ba.

blank
Foto: express.co.uk

“Merhur je pukao” uglavnom zbog onoga što je u početku nazvano “Volkswagenovim skandalom” – pokazalo se da izduvni gasovi mnogih dizela (ne samo Volkswagenovih) nisu toliko čisti i bezopasni kako su izjavljivali njihovi proizvođači, a neke su kompanije koristile rešenja, koja su dobijana tokom službenih ispitivanja, ali ne i tokom rada u normalnim uslovima korišćenja. Ispostavilo se da milioni automobila ne zadovoljavaju deklarisane standarde i da će morati proći akcije popravki. Evropska tržišta su na ovu vest reagovala desetak posto padom prodaje dizel automobila, a od 2015 godine jasno je vidljiv trend smanjenja prodaje. Evropski političari su takođe nervozno reagovali, sve više ih govori o zabranama ulaska dizela u gradska središta i davanju bonusa za kupovinu čišćih alternativa.

Ekologija, troškovi popravke

Sa druge strane, kod nas se sve više govore o činjenici da će naše tržište preplaviti dizelaši kojih se stanovnici drugih evropskih zemalja rešavaju, a političari naravno reguju i uvode zabranu uvoza polovnih automobila ispod euro 5 norme izduvnih gasova. U stvarnosti naše tržište sumnja u to koliko su novi dizeli ekološki prihvatljivi za mnoge potencijalne kupce nisu presudne. Mnogi su vozači izgubili strast prema dizelima nakon što su saznali da njihove popravke mogu biti skupe i složene. Brizgaljke, plivajući zamajac, turbopunjači, filteri za čestice dizela, ventili za recirkulaciju izduvnih gasova – u dizelskim motorima nakon duže kilometraže i gomilanja kvarova u skupim komponentama često znači “ukupnu štetu”, a njihova profesionalna popravka ili zamena mogu premašiti vrednost automobila koji traje nekoliko godina. Nakon bolnog iskustva sa dizel motorima, vozači se često žele vratiti u benzinske automobile.

Da li su novi benzinski motori efikasni poput dizel motora?

Na papiru, često da, u praksi – najčešće ne. Vlasnici dizela, koji im traže alternativu često sa zanimanjem gledaju modele sa modernim turbobenzinskim motorima sa direktnim ubrizgavanjem. Ako pogledamo potrošnju goriva deklarisanu u tehničkim podacima, posebno kada je merena prema standardima (NEDC), a ne prema pravilima koje vrede od ove godine (WLTP), mnogi bi moderni benzinski motori trebali imati sličan apetit za gorivom kao uporedivi dizel motori. Međutim, u praksi puno zavisi o načinu upotrebe. U slučaju vrlo glatke vožnje sa minimalnim opterećenjima, razlike između dizel i benzinskih vozila biće relativno male, ali to će se brzo promeniti.

U takvim situacijama dizel koji prema parametrima potrošnje u knjigama u proseku troši, npr, 5 l/100km, u stvarnim uslovima može potrošiti, recimo, 6,5 l/100 km. U slučaju benzinskog motora slične snage i sličnih parametara potrošnje goriva u knjigama, ovaj skok može biti puno veći, npr. do 10 ili više l/100km. Nije bez razloga što su godinama praktično svi kamioni opremljeni dizel motorima.

Hoće li hibridi zameniti dizelaše?

Ima li smisla dizelaša zameniti hibridom? U mnogim slučajevima da, ali ne uvek! Zaista, u urbanim uslovima vožnje hibridi su nenadmašni: ne samo da je potrošnja jako mala, jer dobivaju malo energije tokom kočenja, već se pored toga ispostave kao izdržljivi i vrlo jeftini za korišćenje. Zbog činjenice da tokom gradske vožnje uglavnom koče motorom, gotovo da ne koriste kočione diskove i pločice. U slučaju popularnih modela, zabrinutost zbog trajnosti baterija pokazala se potpuno neutemeljenom, a čak i ako baterije zahtevaju zamenu ili popravku, to obično nije skuplje od kompletne popravke sistema ubrizgavanja u dizelskom motoru.

Dodatni plus: najpopularniji Toyotini hibridi na tržištu jako dobro podnose ugradnju plinske instalacije i to ne mora biti vrhunski sistem – na tržištu nema automobila koji bi se mogao voziti gradom jeftinije od plinskog hibrida. Troškovi goriva su isti kao i vožnja ….. mopeda.

Nažalost! Prvi problem su troškovi kupovine. Iako novi hibridi ne koštaju puno više od uporedivih dizelaša, to nije slučaj kod polovnih automobila. Ponuda polovnih hibrida je mala, a cene su još uvek visoke.

Još jedan nedostatak hibrida: njihove se prednosti mogu videti pre svega u vožnji gradom – na dužim rutama, u poređenju sa dizelašima, imaju ozbiljne nedostatke koji proizlaze iz principa rada takvih pogona. Ako hibrid ne povrati energiju tokom kočenja, kao što to čini tokom vožnje u urbanim uslovima, postaje samo obični benzinski motor, napunjen dodatnim balastom u obliku elektromotora i baterija, koji ne samo da su puno teži, već zauzimaju i puno prostora. Da rezimiramo: u gradu hibridi pobeđuju dizel, ali izvan grada – ne. Upozorenje! Na tržištu je takođe mnogo automobila u koje su ugrađeni hibridni sistemi sa minimalnom efikasnošću samo kako bi ta vozila bolje prošla na službenim testovima emisije izduvnih gasova. Nakon uvođenja novih pravila za merenje potrošnje goriva (WLTP), mnogi su nestali iz ponude.

Benzin sa LPG-om umesto dizela

Budući da benzinski motor u praksi mora potrošiti više goriva od uporedivog dizela, može li se jednostavno ugraditi plinska instalacija kako bi se nadoknadila veća potrošnja uz niže troškove alternativnog goriva. Takav proračun zaista može imati smisla, ali ne u svim situacijama. Ako razmišljamo o polovnom automobilu npr. 10-godišnjem ili starijem automobilu, zapravo je izvrsna ideja kupiti verziju sa benzinskim motorom i u nju ugraditi plinsku instalaciju. Starije benzinske motore mnogo je jeftinije popravljati od dizel motora, a rezervni delovi popularnih automobila se već pojavljuju na auto otpadima i ponekad je u slučaju većih kvarova moguće jeftino zameniti i celi motor.

Ugradnja plinske instalacije za starije automobile kod nas košta cca. 300 eura za motore sa 4-cilindra, 500 eura za motore sa 6-cilindara i 600 eura za motore sa 8-cilindara, a nakon ugradnje troškovi vožnje (goriva) biće čak i malo niži nego u slučaju dizela. Što se tiče novijih automobila, cela stvar više nije tako jednostavna. Mnogi moderni motori sa direktnim ubrizgavanjem benzina mogu biti opremljeni plinskom istalacijom, ali tona kraju možda i neće biti isplativa investicija. Kod novijih motora morate uzeti u obzir da ugradnja plinske instalacije može uzrokovati tehničke probleme, te morate dobro razmisliti da li se ovakva investicija isplati ili ne.

Hoću li sa svojim dizelom moći u inostranstvo?

Na internet portalima se može pročitati o zabranama ulaska dizelaša u gradove u inostranstvu, uključujući i Nemačku. Zaista, Nemci rade na takvim rešenjima. Dobro je, međutim znati da je do sada takva zabrana uvedena u Hamburgu, i to ne u celom gradu, pa čak ni u strogom centru, već samo na potezu ulica od 2,2 kilometra gde je zabeleženo najveće zagađenje, a zabrana se ne odnosi na automobile sa normom Euro 6 naviše.

Zona ograničenog dizela verovatno će uskoro biti uvedena u Berlinu, ali ona će pokriti tek 0,27 posto mreža gradskih puteva. Dobro je shvatiti da su u mnogim zapadnoevropskim zemljama dizel motori veoma popularni, npr. u Francuskoj, gotovo 70 posto registrovanih automobila pokreću dizel motori, u Austriji preko 55 posto, a u Nemačkoj oko 50 posto. Stoga je teško zamisliti da bi lokalne vlasti uskoro zatvorile puteve milionima sopstvenih građana.

Izvor: automobili.ba